BENEDIKT: BUDUĆNOST SRBIJE U EU

POLITIKA 05.05.2017.

BENEDIKT: BUDUĆNOST SRBIJE U EU

Vršilac dužnosti šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt ocenio je da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji.

POLITIKA
05.05.2017.

Benedikt je na otvaranju manifestacije "Evropsko selo" u hali "Medison" rekao da članstvo u EU nije ništa apstraktno, već da je korisno za građane.

"Evropska unija, članstvo u njoj i koristi koje od njega proističu nisu ništa apstraktno, naprotiv, sve što radimo, radimo za građane i zato smo ovde", rekao je Benedikt i pozvao građane da saznaju što više o EU.

Dodao je da svi zajedno u Zrenjaninu slave Dan Evrope, kao i evropski duh Zrenjanina.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić kazao je da je Zrenjanin danas "Evropa u malom", kao i da se kroz više događaja koji se održavaju u tom gradu na poseban način daje doprinos naporima koje čini Srbija u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji.

Tokom manifestacije "Evropsko selo" deca iz predškolskih ustanova i osnovnih škola iz Zrenjanina na štandovima i centralnoj bini predstavljaju i promovišu države članice EU, njihovu kulturu, običaje, tradiciju, zanimljivosti.

Održan je kviz "Koliko poznajem Evropu" i nagrađena su tri učenika koja najviše poznaju zemlje EU. Oni su dobili tablet, bicikl i rolere.

Manifestaciju "Evropsko selo" je pokrenula Osnovna škola iz Tomaševca 2012. godine i vrlo brzo su joj se pridružile i druge škole. Ideja je proistekla iz činjenice da 75 odsto mladih ljudi i dece nije imalo priliku da putuje u zemlje Evropske unije i želje da se promoviše različitost naroda i država koje čine modernu Evropu.

Otvaranju manifestacije prisustovali su ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksmović, kao i ambasadori Kipra, Rumunije, Bugarske, Poljske i predstavnici pokrajinske Vlade i Francuskog instituta iz Novog Sada.

Benedikt očekuje da se sredstva iz fondova EU koje Srbija sada ima na raspolaganju uvećaju čak deset puta i poručio da je zato važno da se građani obuče za pisanje i realizaciju projekata.

Obilazeći Regionalni edukativni centar u Zrenjaninu čije je formiranje finansirala EU, Benedikt je rekao da je pomoć EU baš kao i taj centar namenjen građanima, a ne nekoj eliti.

Kaže da fondovi i sredstva iz EU nisu apstraktne stvari već vrlo konkretne, navodeći da je u Zrenjanin došao iz Kovačice gde je otvoren 75. rekonstruisani most čiju je obnovu finansirala EU.

U ovom centru ljudi dobijaju obrazovanje, stiču veštine, obuku posle koje će brže i bolje moći da se zaposle. Mi u interesu građana sarađujemo dobro sa Vladom Srbije, sa predsednicima opštinskih vlasti, da bismo obezbedili stabilnost, da bi ljudi mogli da ostaju ovde, da se zapošljavaju i da žive, to je i glavni cilj članstva - bolji standard za građane”, rekao je on.

Mi ćemo u tom cilju, kako je rekao, raditi sve što je u našoj moći zato što smo mi na strani Srbije, na njenom putu ka pristupanju EU i koji se svakako sada ubrzava.

Naravno da na tom putu nekada ima i neravnina, nije uvek glatka, lagana vožnja, ali želimo da se zahvalimo Vladi Srbije na odlučnosti da uvede Srbiju u EU, jer to je na dobrobit svih građana Srbije”, zaključio je Benedikt.

Evropska unija pomogla obnovu mosta u Kovačici

Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt, pomoćnica ministarke građevinarstva Darinka Djuran i direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević obišli su most u Kovačici, obnovljen sredstvima EU.

Most, koji spaja Zrenjanin i Kovačicu, obnovljen je u okviru Programa pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji, saopštila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), koja sprovodi aktivnosti prorgama.

EU izdvojila je 350.000 evra za saniranje posledica poplava i uvećanje nosivosti mosta sagrađenog pre više od 40 godina.

Radovi na obnovi mosta realizovani su u okviru projekta rekonstrukcije putnih objekata oštećenih u poplavama za koji je Evropska unija izdvojila 10,49 miliona evra.

Zahvaljujući tim sredstvima do kraja godine biće obnovljeno do 44 klizišta, dok će devet mostova biti rekonstruisano, a pet izgrađeno.

Kako je rekao Oskar Benedikt, most u Kovačici važan je deo projekta obnove putnih pravaca i celog programa obnove nakon poplava.

"Moramo biti veoma oprezni i sarađivati kako se, u slučaju ponovnih poplava, ne bi desila šteta kakvu smo pretrpeli“, rekao je vršilac dužnosti šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt.

Pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Darinka Djuran navela je da je obnova svakog mosta ili puta važna, a naročito ona koja građanima omogućava neometano kretanje.

"Ovo je jedan od projekata koji pokazuje da timski rad donosi rezultate", rekla je Djuranova.

Prema rečima direktorka vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević, u okviru podrške EU rekonstruisano je 75 i izgrađeno 80 mostova, uglavnom dužine od šest do 60 metara, ali ključnih za kvalitet života našeg stanovništva.

"Zahvalni smo EU i ponosni na rezultate koje smo zajedno ostvarili. Nadam se da ćemo nastaviti uspešnu saradnju i na polju prevencije rizika", dodao je Blagojević.

Zahvalnost na donaciji za obnovu mosta izrazio je i predsednik opštine Kovačica Milan Garašević.

Kada je zbog obilnih padavina 2014. godine porastao vodostaj Tamiša, nabujala voda je znatno oštetila konstrukciju mosta, koji je prvo privremeno bio zatvoren, a kada je ponovo bio otvorena, putnički i teretni saobraćaj odvijali su se uz ograničenje nosivosti zbog rizika od urušavanja.

Program pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji vredan je 172 miliona evra, a finansira ga Unija iz pretpristupnih fondova IPA 2012 i 2014, kao i kroz Fond solidarnosti EU.

Sredstva su namenjena izgradnji i obnovi kuća, rekonstrukciji javnih ustanova, puteva, klizišta i javne infrastrukture, obnovi privrede i poljoprivredne proizvodnje, kao i infrastrukture za sprečavanje i zaštitu od poplava u 57 opština.

Aktivnosti na terenu sprovode Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), organizacije HELP, ASB i Danski savet za izbeglice (DRC), Austrijska agencija za razvoj (ADA) i Svetska banka (SB) u koordinaciji sa vladinom Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima.

IZVOR: BETA

---