IZ ČASA U ČAS: MAKRON JE NOVI PREDSEDNIK FRANCUSKE

SVET 07.05.2017.

Nezavisni kandidat i bivši ministar Emanuel Makron izabran je za predsednika Francuske u drugom krugu izbora, prenosi Frans pres.

SVET
07.05.2017.

Makron je osvojio između 65,5 odsto i 66,1 odsto glasova u drugom, odlučujućem krugu glasanja, dok je Le Penova dobila između 33,9 odsto i 34,5 odsto glasova, navodi AFP.

Makronove pristalice počele su da se okupljaju u dvorištu Luvra u Parizu gde planiraju da proslave njegovu pobedu, javljaju francuski mediji. Dvorište Luvra je ranije danas evakuisano je iz bezbednosnih razloga, a to je danas saopštila pres služba koja se bavi Makronovom predsedničkom kampanjom, preneo je AP. Portparolka kampanje Polin Kalmes izjavila je da je šetalište ispred Luvra, u centru Pariza, evakuisano iz predostrožnosti.

Agencije prenose da je pronađena sumnjiva torba zbog čega je oko 300 novinara zamoljeno da odu. Makron je ovu lokaciju odabrao za mesto proslave izborne pobede, navodi agencija. Agencija podseća da je Luvr već pod visokim merama bezbednosti, nakon što su ekstremisti napali vojnike u blizini muzeja, ranije u toku izborne kampanje.

IZVOR: B92

22:05

Ubedljiva pobeda "establišmenta" i novi poraz desnice

Makron je novi predsednik Francuske

Francuska je dobila najmlađeg predsednika u istoriji – Emanuel Makron (39), bivši ministar ekonomije deklarisan kao "centrista" postaće prvi čovek republike.

Bez stranačke infrastrukture, ali sa jasnom podrškom tradicionalnih partija, socijalista i republikanaca, Makron je porazio kandidatkinju Nacionalnog fronta Marin Le Pen.

Zvaničnih rezultata još nema, ali su mediji preneli gotovo odmah po zatvaranju birališta da je Makron osvojio više od 65 odsto podrške.

On je osnovao pokret "U pokretu" pre 13 meseci, kada je i podneo ostavku na funkciju ministra u vladi Manuela Valsa i najavio predsedničke ambicije.

Biračima je obećao borbu protiv "deoba u društvu", uz promovisanje "nade i ujedinjenja", iako je veliki deo onih koji su mu dali poverenje to učinio verujući u princip "manjeg zla".

Kao "najveće zlo" okarakterisana je Marin Le Pen, šefica Nacionalnog fronta, ekstremno desničarske i antievropske partije, koja je dobila nešto manje od 35 odsto glasova, što je najveći uspeh te stranke na predsedničkim izborima od 2002. godine.

Senku na Makronovu pobedu, pored činjenice da su za njega mnogi glasali samo da bi sprečili "kataklizmu" koju bi mogla da izazove desničarska kandidatkinja, je i to što je ukupna izlaznost oko 74 odsto, što je najmanje u prethodnih skoro 50 godina.

Novi predsednik neće imati mnogo vremena za slavlje, jer već 11. i 18. juna Francuzi ponovo izlaze na birališta, ovoga puta birajući 577 članova Nacionalne skupštine, navodi AFP.

Ishod parlamentarnih izbora odlučiće o tome da li novi predsednik može da ostvari većinu koja će biti kadra da izdejstvuje usvajanje reformskog programa, ili će, pak, često nailaziti na prepreke u parlamentu.

Po zakonu, predsednik francuske države ima pravo na maksimalno dva petogodišnja mandata, podseća AFP. Francuski predsednik, pored ostalog, ima ovlašćenje da raspušta Nacionalnu skupštinu i da imenuje premijera.

Uz to, on upravlja spoljnom i odbrambenom politikom i može da raspiše referendum bez odobrenja parlamenta. Šef francuske države može i da predlaže zakone i da, sa premijerom, izdejstvuje usvajanje zakona u parlamentu, ukoliko mu se ne izglasa nepoverenje.

Kao vrhovni komandant oružanih snaga, predsednik može da pokrene vojnu intervenciju bez prethodne konsultacije s parlamentom, a takođe ima ovlašćenje da naloži upotrebu nuklearnog oružja.

Predsednik Francuske uživa imunitet od krivičnog gonjenja dok je na dužnosti i ima pravo da amnestira osuđene zločince.

IZVOR: B92

21:52

Tramp se javio na Tviteru: Jedva čekam saradnju s Makronom

Predsednik SAD Donald Tramp čestitao je Emanuelu Makronu izbor za predsednika Francuske i naglasio da se raduje radu sa njim.

"Čestitke Emanuelu Makronu na njegovoj velikoj pobedi danas na izborima za predsednika Francuske. Veoma se radujem radu sa njim!", napisao je Tramp na Tviteru.

21:42

Merkel: Ovo je dobra vest za Evropu

Angela Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je pobedu centriste Emanuela Makrona na predsedničkim izborima u Francuskoj. Ona je ocenila da je to "dobra vest za Evropu".

"Čestitam. Vaš pobeda predstavlja pobedu za ujedinjenju i jaku Evropu, kao i za nemačko-francusko prijateljstvo", izjavio je portparol nemačke kancelarke Štefen Zajbert.

Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel takođe je pozdravio Makronovu pobedu navodeći da Francuska "ostaje u srcu Evrope".

"Francuska je bila i ostaće u centru i srcu Evrope", naveo je na Tviteru Gabrijel, koji je među prvima pozdravio i Makronov ulazak u drugi krug izbora posle prvog kruga izbora, održanog 23. aprila. Gabrijel je pozvao nemačku vladu da pomogne Makronu u ostvarivanju "evropskog plana".

Francuski mediji su preneli da je Makron nedavno rekao da će, ukoliko pobedi, njegova prva poseta inostranstvu biti odlazak u Berlin na sastanak s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

21:33

Suze i osmesi Makronovih pristalica ispred Luvra

Skup Makronovih pristalica ispred Luvra

Više hiljada ljudi okupilo se ispred Luvra u centru Pariza da pozdrave pobedu svog kandidata, centriste Emanuela Makrona na predsedničkim izborima. Mašući francuskim zastavama, pristalice novog predsednika počeli su da slave njegovu pobedu nad kandidatkinjom krajnje desnice Marin Le Pen.

Pored velike staklene piramide ispred Luvra ispred koje je postavljen ogroman ekran, pristalice novog predsednika uzvikivale su "Makron predsednik" pošto su prethodno prošli kroz policijsku kontrolu.

Skup obezbeđuje veliki broj policajaca. Oko 1.800 novinara akreditovano je da prati izborno veče, ali stotine njih i dalje čekaju da prođe bezbednosnu proveru.

Oko hiljadu pristalica kandidatkinje Marin Le Pen, pristalice i članovi stranke okupili su se u restoranu kod Vensenske šume na istoku Pariza gde ona organizuje izborno veče. Oko petnaest medijskih kuća osudilo je to što im nije dozvoljeno da prisustvuju njenoj izbornoj večeri, zbog čega je jedan broj drugih medija, među kojima su Mond i Liberasion, objavio da će bojkotovati taj skup iz solidarnosti.

Portret Makrona je kratko je izviždan kad se pojavio na ekranu pre nego što je Le Pen izašla i održala kratak govor u kome je priznala izborni poraz, pošto je prethodno telefonom čestitala Makronu na pobedi.

21:26

Le Pen najavila osnivanje novog patriotskog pokreta

Marin Le Pen

Poražena predsednička kandidatkinja Marin Le Pen rekla je da će osnovati novi patriotski pokret za prestojeće parlamentarne izbore. Predsednica ultradesničarske partije Nacionalni front je najavila pripreme za izbore koji se održavaju u junu.

Ona je čestitala protivkandidatu Emanuelu Makronu na pobedi.

"Postigla sam istorijski uspeh, ovo je samo početak. Ja ću biti na čelu borbe za objedinjavanje svih onih koji žele da izaberu Francusku, da zaštite našu nezavisnost, slobodu, prosperitet, bezbednost, identitet, društveni model", poručila je Le Penova pristalicama na mitingu održanom nakon zatvaranja birališta.

21:16

Dramatična izborna noć: Suzavac, kordoni, fantomke

Nekoliko stotina demonstranata se okupilo na stanici metrona u istočnom Parizu, posle objavljivanja rezultata predsedničkih izbora.

Kako su preneli svetski mediji, došlo je i do sukoba sa policijom, koja je upotrebila suzavac da bi rasterala okupljene.

Mediji su preneli i da među demonstrantima ima osoba sa fantomkama, a iz mase se čuju antikapitalističke i antifašističke parole. Navodno, oni su planirali da se upute ka centru grada, gde pristalice pobednika Emanuela Makrona slave trijumf na izborima.

21:02

Junker: Srećan sam...

Žan-Klod Junker

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pohvalio je francuske birače što su izabrali pro-EU kandidata, Emanuela Makrona, za novog predsednika.

"Srećan što su Francuzi izabrali evropsku budućnost", napisao je Junker na Tviteru.

20:52

Makron proglasio pobedu: Novo poglavlje počinje večeras

Izabrani predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je za AFP da njegova pobeda na izborima predstavlja "nadu" i "novo poglavlje" za Francusku.

"Novo poglavlje naše duge istorije počinje večeras. Želim da bude obeleženo nadom i obnovljenim poverenjem", rekao je Makron.

Nezavisni centristički kandidat za predsednika Francuske Emanuel Makron odneo je ubedljivu pobedu nad svojom protivnicom, liderkom krajnje desnice Marin Le Pen, pokazuju prve procene medija.

Makron je osvojio između 65,5 odsto i 66,1 odsto glasova u drugom, odlučujućem krugu glasanja, dok je Le Penova dobila između 33,9 odsto i 34,5 odsto glasova, navodi AFP.

Makronove pristalice počele su da se okupljaju u dvorištu Luvra u Parizu gde planiraju da proslave njegovu pobedu, javljaju francuski mediji.

20:45

"Glasala sam za njega, ali ne delim njegove ideje"

Običan građanin Francuske nije bio srećan činjenicom da u drugom krugu predsedničkih izbora mora da bira između Emanuela Makrona i Marin Le Pen.

BBC prenosi izjavu medicinske sestre Frank Miten, koja je posle izlaska sa birališta otkrila zašto je svoj glas dala bivšem ministru.

"Glasala sam za njega kako bi blokirala Nacionalni front, ali ja uopšte ne delim njegove ideje. Glasaću za Žan-Lika Melanšona na parlamentarnim izborima", navela je ona, favorizujući poraženog predsedničkog kandidata ekstremne levice.

Francuska je podeljena – to je njeno mišljenje.

"To pokazuju rezultati prvog kruga izbora. Francuska je podeljena na dobrostojeće koji glasaju za Makrona i radničku klasu koja glasa za Le Penovu. Teško je predvideti budućnost, plašim se za naš zdravstveni sistem, a on je nekada bio naš ponos", zaključila je Miten.

20:36

Najveća izborna apstinencija u poslednjih pola veka

Procenat Francuza koji nisu glasali u drugom krugu predsedničkih izbora najveći je za poslednjih skoro 50 godina. Taj procenat iznosi više od 25 odsto, prenosi AFP pozivajući se na izborne ankete.

Agencije "Ipsos", "Elabe" i "Kantar Sofres" objavili su da između 25,3 i 27 odsto birača nije izašlo na glasanje. Na izborima 2012. nije glasalo 19,65 odsto registrovanih birača.

Posleratni rekord u Francuskoj drže predsednički izbori održani 1969, kada 31,1 glasača nije izašlo na birališta u drugom krugu.

20:25

Le Penova pozvala Makrona: "Kratko i srdačno"

Kandidatkinja krajnje desnice na predsedničkim izborima u Francuskoj, Marin Le Pen, pozvala je svog protivkandidata Emanuela Makrona. Ona mu je čestitala mu pobedu u drugom krugu izbora.

"Poželela sam mu uspeh pred ogromnim izazovima koji ga čekaju", rekla je ona, prenose francuski mediji.

Iz ugla Makronovog izbornog tima, telefonski razgovor Makrona i Le Penove, nakon što su objavljeni prvi preliminarni rezultati, bio je "kratak i srdačan".

18:02

"Makron može da osvoji i 60 odsto glasova"

Centristički kandidat Emanuel Makron vodi u drugom krugu izbora za predsednika Francuske i mogao bi da osvoji 60 odsto glasova, piše belgijski "Soar".

Taj list to navodi pozivajući se na podatke četiri agencije za ispitivanje javnog mnjenja. Belgijski list ne navodi koliko je glasača podržalo liderku Nacionalnog fronta Marin le Pen.

17:47

Četvrtina glasača nije htela da izađe na birališta

Prema anketama, procenat onih koji nisu izašli da glasaju u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj iznosiće između 25 i 27 odsto.

Prema anketi koju je objavio "Ifop-Fidukal" navodi se da 25 odsto glasača nije izašlo, dok ankete "Ipsos Sopra Sterije" i "Elabe"-a navode nešto viši broj od 26 odsto, prenosi Rojters. Procena "Haris interaktiva" je 27 odsto.

Izlaznost u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoh do 15 sati je bila 65,30 odsto, saopštilo je francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova. To je manje nego 201.godine kada je za taj period za izlaznost iznosila 71,96 ili 2007. - 75, 11, prenosi Rojters.

17:37

"Pred pobednikom neće biti put posut ružama"

Čak i ukoliko se potvrde rezultati anketa u Francuskoj, koji predviđaju njegovu komotnu, pred Emanuelom Makronom "put sigurno neće biti posut ružama".

To piše na svom sajtu vodeći grčki list, konzervativni atinski "Katimerini".

Uskoro "pada zavesa" na "najhaotičnije predsedničke izbore u Francuskoj od Drugog svetskog rata", piše list i navodi kako su ih ocenila dvojica najvažnijih živih francuskih mislilaca, filozofa: Edgar Moren je izbore nazvao "velikim skokom u nepoznato", a Režis Debre "simptomom amerikanizacije Evrope".

Slagali se s njima ili ne, "činjenica je da su dve stranke (Republikanska i Socijalistička) koje su vladale Petom republikom, već pregažene, što je označilo kraj čitave jedne epohe i početak nove", piše list.

Ako se potvrde predizborne procene i Makron pobedi, biće to zato što ga je "bez ikakvog apetita velika većina glasača odabrala kao manje zlo od ekstremne desničarke Marin Le Pen".

Uz to, istorija uči - piše "Katimerini" - da je "jedna stvar biti izabran za predsednika Francuske, ali je sasvim druga, mnogo teža, vladati njome po svojoj volji".

Tako će "treći krug tog maratonskog odmeravanja" - predsedničkih izbora, biti poslanički izbori, u junu, "kao veliki izazov za Makrona koji nije stvorio ni elementarnu kohezivnu političku stranku s opštenacionalnom mrežom".

Iako je sam nedavno izjavio da mu nije cilj da se "uvuče u kohabitaciju bilo s Republikancima, niti sa Socijalistima, već da obezbedi predsedničku većinu u Parlamentu.., za sada izgleda da će teško uspeti da to i postigne".

Veliko pitanje za novog predsednika je kako će se suprotstaviti "hroničnim problemima koji muče Francusku", piše grčki list i navodi visoku nezaposlenost, javni dug od blizu 100 odsto bruto-domaćeg proizvoda, smanjenje konkurentnosti svoje privrede u odnosu na nemačku, "terorizam koji stvara atmosferu pesimizma i krizu identiteta".

Zapravo, ako se ukloni ideološki teret, strategija centriste Makrona se kvalitativno ne razlikuje od strategije koju je jasnije formulisao desničar i neuspeli predsednički kandidat Fransoa Fijon: na domaćem terenu "ozdravljenje" javnih finansija neoliberalnim merama, a na spoljnopolitičkom ponovno pregovaranje s Nemačkom o "manje gušećim uslovima u Evro-zoni".

Makron je tako, u paketu planiranih domaćih mera, najavio radikalnu reformu tržišta rada u pravcu koji traže poslodavci, najavio je smanjenje državnog aparata za 120.000 ljudi i drastično kresanje "socijalne države".

Iako bolne za narod, Makron te mere smatra "nužnim da bi Francuska ojačala pred Nemačkom od koje će zatražiti novu arhitekturu Evro-zone: zajednički budžet, ministra finansija Evrope, neku vrstu evro-obveznica i smanjenje suficita Nemačke, uz popuštanje nemačkih mera štednje".

"Teškoće na tom putu su očigledne", konstatuje "Katimerini", "jer nije ni najmanje sigurno da će Nemačka - bilo sa Angelom Merkel ili s Martinom Šulcom kao kancelarom - što je manje izvesno, ikada prihvatiti takvo labavljene Sporazuma EU o stabilnosti i 'svetih' kanona budžetske discipline".

S druge strane, u Francuskoj, "sigurno je da će smanjivanje socijalne države i povećanje 'elastičnosti' radnih odnosa izazvati velike socijalne reakcije, možda i veće od onih koje su prinudile mnoge pređašnje predsednike, s mnogo većim iskustvom od Makronovog, da u neredu odstupe od promena, ali tek pošto su naglo potrošili veliki deo svog političkog kapitala" - zaključuje "Katimerini".

17:15

Do 17h glasalo 65,3 odsto

Izlaznost u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora u 17 sati iznosila je 65,30 odsto, saopštilo je francusko ministarstvo spoljnih poslova, što je znatno niže od 69,42 odsto koliko je ljudi glasalo u isto vreme u prvom krugu pre dve nedelje.

Broj izašlih u 17 sati je znatno manji kako u odnosu na isto vreme u prvom krugu 23. aprila, tako i u odnosu na drugi krug prethodnih predsedničkih izbora 2012, kada je do tog vremena izašlo 71,96 odsto glasača.

12:29

Glasali Makron i Le Pen, do podne izlaznost 28,23 %

Članica Femena

Biračka mesta širom Francuske, gde se održavaju predsednicki izbori, otvorena su u 8:00 sati, a biće zatvorena u 19:00. Jedino će se u velikim osim gradovima glasati do 20:00 sati.

Ukupno 46,97 miliona Francuza, koliko je upisano u biračke spiskove, opredeljuje se između centriste Emanuela Makrona ili desničarke Marin Le Pen. Za izbore je otvoreno 66.646 birališta.
Francuski mediji pišu da je policija uhapsila članice pokreta “Femen“ koje su se polunage popele na vrata crkve Enen Bomon na severozapadu Francuske i raširile transparent protiv kandidatkinje Marin le Pen.

Inače, rezultate će dvoje kandidata dočekati u važnim istorijskim mestima. Kako prenosi “Sputnjik“, Makron će se večeras nalaziti na trgu ispred Luvra, u samom srcu prestonice, dok će Le Penova okupiti pristalice u bivšem lovačom paviljonu Napoleona III u Vensenskoj šumi, na jugoistoku Pariza.

Odziv birača na predsedničkim izborima u podne u Francuskoj manji je nego na prethodnim predsedničkim izborima održanim 2012. godine i iznosi 28,23 procenata, javlja AFP. Na prethodnim predsedničkim izborima izlaznost u podne bila je 30,66 odsto, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Izlaznost u podne, u prvom krugu predsedničkih izbora koji je održan 23. aprila, iznosio je nešto malo više - 28,54 procenata.

Nezavisni predsednički kandidat Emanuel Makron glasao je u priobalnom gradu Tukeu na severu Francuske zajedno sa suprugom Brižit Makron. Bivši ministar ekonomije u vladi Manuela Valsa, imao je osmeh na licu i mazio je svog crnog psa dok je izlazio iz vikendice, preneo je AP.

Iz bezbednosnih razloga Makron je prevezen na biračko mesto u gradskoj opštini u Tukeu, gde se rukovao sa velikom grupom pristalica, pre nego što je glasao. Predsednički kandidat francuske krajnje desnice Marin Le Pen glasala je u Enijen Bumonu, malom gradu na severu Francuske. Tokom glasanja Le Penove nije bilo incidenata, jer je policija dva sta ranije uhapsila aktivistkinje feminističkog pokreta, koje su okačile veliki transparent protiv Le Penove na lokalnu crkvu, preneo je AP.

IZVOR: B92

07.05.

Makron ili Le Pen?

Biračka mesta širom Francuske, gde se održavaju predsednički izbori, otvorena su u 8:00 sati, a biće zatvorena u 19:00. Jedino će se u velikim osim gradovima glasati do 20:00 sati.

Ukupno 46,97 miliona Francuza, koliko je upisano u biračke spiskove, opredeljuje se između centriste Emanuela Makrona ili desničarke Marin Le Pen. Za izbore je otvoreno 66.646 birališta.
Prvi nezvanični rezultati o pobedniku izbora biće poznati oko 20:00 sati, preneo je Rojters.

Novi šef države imaće mesec dana pre nego što preuzme funkciju od aktuelnog predsednika, socijaliste Fransoa Olanda, i pokuša da obezbedi parlametarnu većinu izborima za francusku skupštinu u junu, prenosi Rojters.

Prvi krug predsedničkih izbora održan je 23. aprila i tada je Makron osvojio 23,75 odsto, a Le Penova 21,53 odsto glasova.

Prema anketama koje su sprovedene poslednjih dana Makron je u značajnom vođstvu u odnosu na Le Pen. Ulazak Makrona i Le Pen u drugi krug predsedničkih izbora "menja politički pejzaž Francuske" i "priprema teren za konačni obračun" u vezi sa daljim članstvom te zemlje u Evropskoj uniji, ocenjuje AP.

Kako ukazuje ta agencija, period između dva izborna kruga obeležili su nasilni protesti i gađanje kandidata jajima, što je izazvalo široko rasprostranjenu apatiju glasača, a "ružnoća bez presedana" nastavila se čak i u petak, poslednjeg dana kampanje.

Marin Le Pen je optužila pristalice Makrona da su nasilni i da ne poštuju "sveta mesta", nakon što su je oni u petak dočekali ispred katedrale u Remsu i izvikivali parole protiv nje. Dan ranije, Le Penovu su gađali jajima u Bretanji, kada je obilazila tamošnju katedralu.

Makron, blizak poslovnim krugovima, ali nije omiljen u narodu, takođe je bio izložen zvižducima dok je tokom kampanje obilazio radničke oblasti zemlje, poslednji put u fabrici stakla u Tuluzu.

Početkom nedelje održani su protesti protiv oba kandidata u Parizu, tokom kojih je povređeno nekoliko policajaca, a jedan je zadobio ozbiljne opekotine po licu od molotovljevog koktela koji su demonstranti bacili.

"Gorki tonovi" mogli su da se čuju i tokom predsedničke debate održane u sredu uveče, tokom koje je Makron zadržao svoju smirenost, a Lepenova je od samog početka debate bila agresivnija. Ta debata je imala najmanju gledanost u prethodnih nekoliko generacija - privukla je 16,5 miliona gledalaca.

Nakon debate Le Pen je izjavila da je bila ljuta tokom nje, ali da je njen bes samo "kanalisao raspoloženje" države. Ona je Makrona kritikovala zbog elitizma i dodala da je Francuskoj dosta "neuspešnih političkih i ekonomskih situacija". Sa druge strane, Makron je kazao da ona "eksploatiše" bes i nesigurnost i dodao da su Francuzi ogorčeni neefikasnošću vlade i odbacio "viziju gnevne zemlje" za koju se, kako je rekao, Le Pen zalaže.

Kampanju je obeležila besprimerna negativnost u jednoj od najnepredvidljivijih kampanja, koju su obeležili i skandali, a razloge za zabrinutost kandidati, posebno Makron, mogu imati zbog mogućnosti da da će glasači levice i centra u nedelju jednostavno ostati kod kuće.

Francuski birači ne vole ni Le Penovu, ni Makrona. Oni strahuju od rasističke prošlosti njene stanke Nacionalni fornt, dok su istovremeno zabrinuti da bi Makronova platforma uništila zaštitu radnih mesta, odnosno da bi bio suviše nalik svom mentoru, nepopularnom odlazećem presedniku Olandu, navodi AP.

Izbori se održavaju u senci vanrednog stanja, uvedenog posle terorističkih napada 2015. godine.

IZVOR: TANJUG

comments powered by Disqus

Televizija Srbija je informativni portal i mreža digitalnih internet TV kanal koji emituju raznovrstan filmski, serijski, dečiji, muzički i zabavni program domaće i strane produkcije.

Marketing
O nama
Kontakt
RSS