"TURSKA I NEOOTOMANSKE AMBICIJE NA BALKANU"

REGION 18.04.2017.

"TURSKA I NEOOTOMANSKE AMBICIJE NA BALKANU"

Bošnjački član Predsedništva i lider SDA Bakir Izetbegović ne krije oduševljenje zbog rezultata referenduma o ustavnim promenama u Turskoj.

REGION
18.04.2017.

Analitičari u BiH, s druge strane, procenjuju da je takva politika pogrešna, ali ne očekuju bitnije promene u politici Redžepa Tajipa Erdogana prema Balkanu.

Kako su preneli sarajevski mediji, Izetbegović je pozdravio rezultate referenduma uz komentar da će to "definitivno stabilizovati prilike u Turskoj i učiniti je još snažnijom regionalnom silom".

Bivši diplomata i dugogodišnji novinar Zlatko Dizdarević rekao je za Radio slobodna Evropa (RFE) da je to što Izetbegović ne krije kako je već godinama 'oduševljen' Erdoganovom politikom porazno, jer je ilustracija jadnog odnosa BiH prema Turskoj.

"Ne može se hodati po tuđoj državi sa zastavama tuđe zemlje, trubiti i slaviti. To nigde na svetu nema. Iako je to tehničko pitanje, govorim o njemu kao ilustraciji onoga na kakav smo mi jadan odnos prema Turskoj došli, ne videvši da smo obična krajina na obodu njegovog zamišljenog carstva, kao što smo bili i u vreme kada je Turska bila imperija", rekao je Dizdarević.

On je ocenio da Erdoganove buduće poteze neće kontrolisati ni Evropa, ni SAD, ni Rusija. EU je, kako je naveo, nespremna i za mnogo ozbiljnije izazove i ucenjena izbeglicama, SAD cene to što je Turska druga vojska po snazi u NATO, a Rusiji Turska obezbeđuje 'zaleđe' na Crnom moru.

Profesor na sarajevskom Filozofskom fakultetu Enver Kazaz rekao je za RFE da je "oduševljenje Erdoganom emocionalističko sa ciljem da se ojača konzervatizam u biračkom bošnjačkom telu i proizvede nacionalizam, sličan onom turskom".

"Ali, takva politika se ne može primeniti u BiH, budući da je ona složena država koja zavisi od međuetničkih odnosa. Dakle, Izetbegovićeva oslonjenost na Erdogana je velika, ogromna greška njegove spoljne politike", dodao je Kazaz.

RFE navodi da se takva spoljna politika ogleda u Bosni i Hercegovini najvećim delom kroz obrazovanje i dodaje da već 20 godina u toj zemlji deluje 15 obrazovnih institucija, od predškolskih do univerziteta, pod nazivom Bosna Sema i to u Sarajevu, Bihaću, Zenici, Tuzli i Mostaru.

"Kod nas (U BiH) se ne ulazi kroz investicije, već kroz obrazovanje, medije, kulturu, odnosno kroz sve ono što budi neootomanski identitet koji je ovde, nažalost, podržavan jednim delom u Stranci demokratske akcije, i sve više jača", rekao je Dizdarević.

RFE navodi da su poslednjih godina evidentne turske investicije na Balkanu. One su se u poslednjih dvadesetak godina uvećale i to, posebno, u Srbiji, gde je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska razmena sa Turskom porasla sa 421,54 miliona evra 2011, na 745,2 miliona evra 2015. godine.

Istovremeno, do sada je Turska u BiH uložila oko 150 miliona evra, a investicije su premašile 100 miliona.

Turska je zemlja koja je poslednjih godina investirala i na Kosovu. Od 2004. do 2014. investicije Turske iznosile su 360 miliona evra, odnosno 12 odsto od ukupnih stranih investicija.

Kada je reč o Crnoj Gori, najznačajnija investicija Turske u toj zemlji je nikšićka Železara, a jedna od investicija je i izgradnja tržnog centra na mestu glavne podgoričke pijace.

Turska je među deset najznačajnijih trgovačkih partnera Makedonije. Najveća postojeća turska investicija u toj zemlji je investicija kompanije TAV, koja ima koncesiju na jedina dva aerodroma u zemlji, u Skoplju i Ohridu.

Turski privrednici u Hrvatskoj, u prvom redu ulažu u turizam. Trenutno najveći turski ulagač je Dogus grupa, koja je, kako kažu u kompaniji, kroz šest godina poslovanja u Hrvatskoj uložila blizu 300 miliona evra, dodaje RFE.

IZVOR: BETA

---